Функционални захтеви и смернице

Флексибилност и модуларност дизајна

Основни захтев је да се кроз архитектонски пројекат обезбеди дугорочна флексибилност и модуларност дизајна . Очекује се да је зграда Факултета примењених  уметности пројектована на такав начин да је, уз мање интервенције са преградама између просторија, могуће прилагодити и модификовати просторе намењене за поједине катедре, студијске програме и смерове. Образовање је жив и променљив процес, који се стално прилагођава развоју уметничких дисциплина, потребама друштва и међународним смерницама. Цео систем комуникација, инсталација и других услужних елемената зграде мора бити пројектован што је могуће самосталније и што је могуће опште, тако да садржајни део зграде може релативно слободно да се обрађује и прилагођава променама садржаја. Специјализовани простори који због сложених инсталација, приступа или других софтверских захтева треба да буду технички опремљени, не би требало да представљају препреку у процесу потенцијалне трансформације.

Дизајн преградних система и одвајање појединачних простора морају, упркос очекиваној флексибилности, пружати адекватну звучну и визуелну заштиту. Обим неопходних модификација треба да буде такав да се могу извршити с ограниченим финансијским средствима и сопственим ресурсима и знањем током летњег прекида процеса студија (јул, август). Елементи требају бити што је могуће више модуларни и преносиви, тако да се могу пренети из једног дела зграде у други и тамо поставити.

 

Приступачност широј јавности / Отвореност за посетиоце

Поједини делови Зграда Факултета примењених уметности требало би да буду доступни широј јавности што је више могуће. Својим имиџом, унутрашњом организацијом и спољним површинама требало би да омогући организовање редовних и допунских активности и догађаја који су такође доступни широј јавности у сврху ширења културе, промоције или маркетиншких активности. Спољни посетиоци углавном нису упознати са зградом, тако да је важно да они простори намењени широком приступу буду разумно и логично смештени.

Шири приступ је углавном намењен:

- кафеу,

- изложбено продајним просторима,

- заједничким просторима,

- просторијама у којима се организују годишње изложбе,

- повремено и радионицама на којима се поред студија спроводе и маркетиншке активности (аналогно штампање, технике дигиталне обраде материјала, ергономска лабораторија ...).

Распоред програма такође треба да узме у обзир евентуалну поделу зграде у неколико оперативно функционалних целина, које се узимају у обзир приликом организовања вечерњих догађаја.

 

Концепт простора за стварање

Зграде Факултета примењених уметности предвиђена је за подстицање креативности, како у целини, тако и као појединачни простори. То се не одвија само у специјализованим просторијама - односно студијима и радионицама, већ и у свим осталим просторијама у којима студенти бораве током дана. Кафетерија, , комуникација, гардероба и други простори требало би да буду дизајнирани тако да омогуће неформалне интервјуе, размену идеја и демонстрацију рада свих одсека Факултета.

 

Презентација наставних процеса

Локација у центру града, културне установе и контакт са  јавношћу омогућавају Факултету примењених уметности  да директно пренесе свој рад, креативност и мисију кроз одговарајуће просторе прилагођене широј јавности. Зграда треба правилно комуницирати са околином, али мора се водити рачуна да презентација садржаја буде промишљена и контролисана. Презентација уметничких дела саставни је део процеса учења, па је важно да се простори дефинишу тако да понуде што је могуће више отворену платформу која се може иновативно користити за презентацију.

У том смислу и приликом пројектовања новог објекта на локацији у ул Карађорђева бр 15 треба предвидети модел доступности наставног процеса и резултата рада широј јавности , кроз пројектовање изложбеног простора или кроз повремено отварање простора атељеа за посетиоце.

 

Технички захтеви и смернице

Материјализација

Нова зграда Факултета примењених уметности треба да у свој дизајн укључи грађевински материјал који је доступан на локалном тржишту материјала. У сваком случају, предност треба дати материјалима из обновљивих извора, са ниским трошковима и утицајем на животну средину услед њихове производње и деградације. Сав грађевински материјали који се користи са спољашње и директно изложене стране зграде (нпр. вертикалне површине без заштитних прекривања, водоравне површине без кровова) морају бити дизајнирани од издржљивих материјала са животним веком од 50 година без потребе за њиховим сталним одржавањем.

Конструкцијски материјали морају испуњавати услове за трајну механичку стабилност зграде.

Остали употребљени материјали, посебно они намењени за свакодневно изложене површине (подови, зидови и зидне облоге), требају бити изабрани тако да се лако одржавају и чисте (основне технике чишћења), да омогуће годишње или вишегодишње обнављање материјала (прање под притиском, брушење, пескарење, обнављање боја и нота) и делимичну замену због оштећења или хабања.

Студије укључују много механичког, ручног и креативног рада, па се очекује да ће подне и зидне површине бити подвргнуте преуређивању и могућим оштећењима (сликање на зидовима, монтажни елементи ...). Зграда би требало да буде пројектована тако да се што више елемената са свакодневним коришћењем може лако уклонити, заменити новим или обновити у некој од радионица у ФПУ  или код одговарајућих занатлија. Такође је важно да се избором завршних материјала омогућава и пружа платформа за безопасно и несметано спровођење инсталација, изложби и малих модификација (постављање монтажних, па и зидних преграда, качење елемената, замрачење ...). Комплетан избор материјала и завршних обрада треба бити осмишљен на начин да наведене модификације не ометају интегритет архитектонског пројекта, већ само представљају његову креативну надоградњу.

 

Конструкција

Приликом одабира конструктивног система и структуралних материјала, треба узети у обзир очекивање да је конструкција дугорочно дизајнирана рационално и флексибилно. Рационални конструкцијски дизајн у принципу обезбеђује оптималан однос између потребних распона конструкције, коришћеног грађевинског материјала и сложености дизајна. Такође је неопходно осмислити адекватну заштиту од земљотреса на концептуалном нивоу, тј. обезбедити основну хоризонталну стабилност зграде. Свако одступање од уобичајених (мање или више рационалних) пројектних решења мора се образложити и навести на који начин различито (необично) решење доприноси побољшању дизајна и рада зграде.

Уз дугорочну флексибилност, потребно је осигурати да зграда има јасно раздвајање између примарне конструкције, која гарантује њену глобалну стабилност, и секундарних конструкцијских и преградних елемената, који се могу уклонити или заменити без утицаја на примарни грађевински систем. На овај начин је могуће дугорочно прилагодити зграду осталим програмима који неће бити познати у време изградње.

 

Смернице и препоруке за инсталације

У оквиру објекта потребно је предвидети све стандардне просторије и инсталације грејања, вентилације, водовода и канализације, електро-инсталација, телекомуникационих инсталација које овај тип објеката захтева, у складу са прописима о техничкој сигурности, противпожарној заштити и заштити човекове средине. Системе инсталација прилагодити специфичним условима радних простора.

Планирани објекат прикључити на постојећу, односно планирану јавну комуналну инфраструктурну мрежу.

 

Електричне инсталације

Очекивани стадард је да ће електро инсталације, поред осталих задатака, адекватно обухватити и следеће сегменте рада и управљања зградом:

променљиво осветљење које се прилагођава заузетости просторије и доступној дневној светлости;

посебно треба обратити пажњу на то да се вештачка расвета правилно дизајнира тако да се може ефикасно и неприметно комбиновати са природним осветљењем (боја, оштрина и квалитет светлости треба да буду што упоредивији и неконфликтни);вештачка расвета треба да задовољи потребне услове радног процеса;

информациона подршка за управљање зградама у смислу информација, употребе енергије, коришћења простора и сигурности;

прилагодљива техничка подршка за зграду и њене механичке делове (механичке инсталације и друге уређаје) са могућношћу учења и постепеног повећања њене ефикасности у односу на променљиве услове коришћења;

број и распоред утичница у складу са радним процесом и распоредом опреме;

одговарајући капацитети за поједине радионице у складу са опремом која се користи.

 

Машинске инсталације

Идејно решење треба концептуално да одреди, прикаже и оправда одговарајући пројекат механичких инсталација у згради. Одлука треба да буде одређена висином основне инвестиције, трошковима годишњег одржавања и општом радном и животном удобношћу просторија.

Посебни технолошки простори - радионице у којима се користе хемикалије и друге агресивне материје - морају се одвојено вентилирати одговарајућим вентилационим системима. Такође је потребно обезбедити ефикасну вентилацију просторија  са великим бројем особа.

Концепт вентилације мора бити дефинисан кроз одговарајуће резерве простора (вертикалне осовине, спуштени плафони) за евентуални развод система механичке вентилације.

 

Енергетска ефикасност

Идејно решење треба да буде осмишњено тако да у наредним корацима планирања (ПГД, ПЗИ), без утицаја на основу, фасаде и изградњу, буде могуће испунити законом прописане услове за ефикасну употребу енергије. При томе треба обратити посебну пажњу на следеће елементе који се могу препознати и приказати у идејном пројекту :

- архитектонски пројекат који омогућава употребу нискотемпературних система,

- ефикасно замрачење и контрола топлотних појачања, што истовремено омогућава коришћење природног светла и потенцијалних добитака топлоте током грејне сезоне,

- контрола прелаза конструкције кроз топлотну заштиту - минимална количина прелаза,

- експлоатацију директних извора топлоте и хладноће одговарајућим архитектонским пројектом (нпр. ноћно хлађење зграде, грејање зграде соларном енергијом током циклуса грејања, акумулација топлоте и хладноће и њихова правилна дистрибуција у целој згради),

- узимајући у обзир повећане потребе за енергетском ефикасношћу усвојене у пројектовању и управљању зградама јавног сектора.

 

Информативни дизајн

Пројектовање и коришћење нове зграде факултета треба да укључи и ефикасну ИТ подршку.

Опште информације, оријентација и информације у вези са радом зграде треба да су лако доступне и јасне како би кретање студената, наставника и спољних посетилаца било несметано.

Информације о просторној организацији прилагодити и особама са посебним потребама позиционирањем на одговарајућој висини и применом ознака Брајевим писмом и звучне сигнализације.

 

Спољно уређење

Архитектонска поставка објекта треба да је таква да су обухваћени и обликовање и синхронизовање елемената спољног уређења:

-улази и приступи за кориснике,

-прилази и комуникације за интервентна возила,

-место или постројење за одлагање отпада,

-уређење и системи одржавања отворених озелењених површина.

 

Економски захтеви и смернице

Износ инвестиције

Износ инвестиције за изградњу објеката Факултета примењене уметности дефинисан је на основу апроксимација инвестиционог пројекта и износи око 7 500 000 € без ПДВ-а.

 

Ефикасно управљање зградом

Управљање зградом укључује три основна нивоа трошкова и прилива: оперативни трошкови, трошкови одржавања и приливи из маркетиншких активности (изнајмљивање, одржавање других догађаја у просторијама зграде). Оперативни трошкови укључују процењене трошкове за вентилацију, грејање и хлађење, осветљење и чишћење. С обзиром на трошкове одржавања, процењујемо ниво очекиваних трошкова с обзиром на обим и сложеност одржавања уграђених материјала, намештајне опреме и механичких уређаја и технологија. Међутим, у случају прилива из тржишних активности, процењујемо да ли зграда дозвољава несметано изнајмљивање дела својих просторија, које се у време закупа не користе за наставне активности, већ у сврху тржишног закупа.

 

Дугорочни економски утицај градње

Пројекат треба да обухвати материјале, технологије и системе који следе принципе анализе трошкова животног циклуса, што значи да се трошкови њихове уградње, одржавања и демонтаже подједнако узимају у обзир приликом њиховог избора.

 

Захтеви и смернице који се односе на културно и друштвено окружење

Укљученост Факултета примењених уметности у уметничко стваралачко окружење

Учешће институције у непосредном и ширем урбаном културном окружењу је основна мисија Факултета. Својим образовним и креативним радом, ФПУ је чврсто повезан са галеријама, информацијама, едукативним и промотивним активностима у области примењених уметности у граду, региону и земљи. Изградњом нове зграде,  се још више побољшава положај ФПУ , како у симболичном тако и у стварном погледу. Поред сталног укључивања наставног особља ФПУ у тренутни друштвени и уметнички развој, такође је важно успоставити повратну везу - односно активно укључење спољних стваралаца и шире јавности у рад ФПУ. Архитектонски пројекат би требало ефикасно да подстиче, промовише и покаже такву укљученост, поред активности самог Факултета.

 

ФПУ као генератор уметничког развоја

На Факултету се развијају и промовишу нови уметнички трендови, критике и ставови кроз педагошки, ваннаставни и истраживачки уметнички рад наставника и студената (нпр. кроз мултифункционалне и галеријске просторе доступне 24 сата дневно где је могуће неформално стварање, организовање радионица и консултација ). Пројекат треба да омогући да се део просторија, где се за горе наведене активности, може користити и чувати увече и ноћу одвојено од остатка Факултета.